POSLERATNO ZATIŠJE

Kako je predratni "Balkan" kao i vecina tadasnjih klubova bio aktivan za vreme II sv. rata i kako je u njemu bilo aktivno za posleratnu vlast "neprijateljskih elemenata" to mu nova narodna vlast nije dozvoljavala da zvanicno ponovo bude registrovan. Klub je jedno vreme bio i aktivan, igrajuci prijateljske utakmice, ocekivajuci da se ukljuci u zvanicno takmicenje. Kako registracija nije bila moguca tako su igraci, a bio je to vrlo jak tim, odlazili jedan po jedan u druge timove. Kada tim nije uspeo biti registrovan na inicijativu Milosa Nestorovica, kao "Balkan" iz Mirijeva sav entuzijazam je splasao i klub se naprosto ugasio.

U prilog tome je isla i cinjenica da je njihovo dotadasnje igraliste, nova vlast dodelila bivsem podstanaru "Bostonu" koji je promenio ime u "Mladi proleter". Za to vreme u Mirijevu se, sa "Balkanom" ili bez njega, kao i drugde, ipak igrao fudbal. Pa je od 1946. do 1950. godine a i pedesetih godina povremeno, u okviru Narodnog fronta i omladinske organizacije egzistirao, kao i drugde, fudbalski aktiv koji je pod nazivom "Mirijevo" igrao u ligi Beogradskog sreza u kojoj su ucestvovali slicni aktivi drugih okolnih sela: Visnjice, Velikog sela, Malog i Velikog mokrog luga, Jajinaca, Kumodraza, Vince, Ritopeka, Zaklopace i Boleca. Ovaj Mirijevski klub igrao je svoje utakmice na igralistu predratnog "Balkana", a 1947.godine osvojeno je i prvenstvo u ligi aktiva Beogradsog sreza. 

Za treniranje i međusobne utakmice sluzila im je poljana ispod Mirijevskog groblja. Kako klub nije bio zvanicno registrovan, to su za njega igrali i igraci koji su u to vreme igrali za druge klubove, a medu njima su bili i: Spasoje Jovanovic, Mita Petrovic-Paca, Kole Vasic, Bora Đorđevic-Sicko, Radivoje-Raja Lazic, Bozidar Nestorovic-Kundak, Mile Nestorovic, Mile Nikolic-Kraka, Bora Miloradovic-Cifta, Boza Milic, Boza Gajic, Raka Dimic, Sreten Milosevic itd.. U pravu aktiva bili su: sekretar Sreten Nikolic, Milos Nestorovic- koji je bio predsednik mesnog odbora i predsednik Mirijevske zemljoradnicke zadruge, Radovan Markovic, Raja Lazic, Bora Ristic-Gedza, Sreten Milosevic, Milorad Milosevic, Ljuba Trubajic, itd....

OD POČETKA

Ozbiljnija inicijativa za osnivanje kluba ponovo je pokrenuta polovinom 50-tih godina, kada se, krajem 1956. konacno iskristalisala ideja da njihov klub ipak bude "Balkan" Mirijevo, da uzme i grb (sa novim datumom osnivanja) i klubske (ljubicaste boje) najboljeg predratnog Zvezdarskog kluba. Osnivacka sednica odrzana je pocetkom 1958.godine i na njoj je za predsednika izabran Milos Nestorovic.

Zanimljivo, dosta Mirijevaca igralo je, do osnivanja "Balkana", u "Transpedu", klubu istoimene automobilske firme koji se pre toga zvao "Olimpija", "Mladi sofer" i "Sofer", a pre rata bio je "Soferski" i sve vreme je bio na igralistu "Bulbuderca", na mestu danasnje masinske skole. Radivoje-Raja Lazic je prve dve ipo sezone bio trener i igrac, pri tom i najbolji strelac tima, da bi potom na trenerskoj duznosti ostao sve do 1975.godine.

Ona je bila okosnica s kojom je osnovan "Balkan", pored pomenutog u timu su bili sledeci igraci: Predrag Nikitovic, Boza Milic, Ilija Pecanac, Dile Petrovac, Mika Petrovic, Aca Nikolic, Bora Đorđrvic, Aca Đorđrvic, Moma Jovanovic, Raka Jovanovic itd.. Na takmicarskom planu prva titula i prelazak u visi rang stize u sezoni 1961/62. kada "Balkan" osvaja ubedljivo I mesto u drugom "C" razredu, sa 8 bodova prednosti u odnosu na "Vrcin". Sampionska titula pored plasmana u I razred (iznad koga su I i II Beogradska liga) donosi ponovo igranje u istom rangu sa Mokroluskom"Crvenom zvezdom" i cuvene derbije između dva prijateljska kluba i dva susedna sela na koje bi se skupili skoro svi mestani za koje je to bio praznik veci nego Petrovdan ili Sv.Ilija kada su bili vasari u Malom mokrom lugu, odnosno Mririjevu.

U II Beogradskoj ligi "Balkan" igra III sezone, padajuci sve nize (8,12,14 mesto) da bi u sezoni 1969/70. ispao u najnizu III Beogradsku ligu. U to vreme sve vise paznje je posvecivano izgradnji igralista. Teren za igraliste dobijen je od opstine, na lepom mestu pored Mirijevskog strelista uz ulicu Milana Rakica, nedaleko od "Kluza".Oko igralista su se pored predsednika Nestorovica i ostalih clanova uprave angazovali i Blagoje Stajkovic, Dorđe Stojadinovic, predsednici opstine Stanislav Milutinovic, nacelnik komiteta za privredu i finansije u opstini (bivsi preds. "Hajduka") i Ivanka Milovanovic tadasnji sekretar SOFK Zvezdara.

Na izgradnji igralista i nove klubske zgrade radili su bukvalno svi iz kluba, ali ce najvse u secanju ostati Spasoje Nikolic, stolar, koji je sam besplatno uradio citavu krovnu konstrukciju. U sezoni 1976/77. pod vođstvom Miodraga Milovanovica (Mica Kinez), klub ulazi u I Beogradsku ligu. Iz ove, po opstem misljenju jedne od najboljh ekipa "Balkana" u istoriji kluba,za reprezentaciju I Beogradske lige igrali su : Kepa Zlatanovic Ivan Vidmar, Rajko Zujko, Fuad Mujagic-Muja koji je nastupao i za jace selekcije, poput amaterske reprezentacije Beograda, bio stub odbrane kluba, a pritom jedan od najboljih strelaca.

BUKOVICA

Godina 1990. za istoriju "Balkana" bitna je utoliko se u njoj, tokom leta u klubu po prvi put pojavljuje Đoko Zelenbaba, vlasnik firme"Bukovica global komerc". 

Iz pocetka samo sa strane pomaze klub, ali relativno brzo, na nagovor kompletne uprave, jednoglasno biva izabran za njegovog predsednika, obecavsi pritom (sto mu je malo ko poverovao) da ce za tri godine igrati fudbal na svom novom stadionu. To je otprilike i vreme kada klubu krece nabolje i kad se oseca neki napredak, a stizu i prvi obecavajuci rezultati: drugo mesto (poraz u finalu na penale od dva ranga "starijeg" "Trudbenika"), na popularnom zimskom turniru "Mladog proletera" (među 15 ekipa), da bi sledece, 1991.godine i osvojio ovaj ugledni i veoma masovni turnir. U novembru iste godine svecano je postavljen kamen temeljac novog stadiona.

Uz prisustvo rukovodstva opstine, mnogobrojnih fudbalskih radnika i brojnih Mirijevaca kamen temeljac, donesen sa stabiona pobratimskog i komsijskog "Beograda" sa Karaburme, polozio je najstariji Mirijevac i dozivotni pocasni predsednik kluba (ciji je I osnivac) Milos Nestorovic. Uz opstu brigu, paznju, i radove koji se vide i obecavaju lepse dane "Balkan" (igrajuci na tuđim terenima) sve vise obecava i u takmuicarskom smislu, osvajajuci V mesto u sezoni 1990/91. god. pa potom III u prvoj Beogradskoj ligi godinu dana kasnije. U sezoni 1992/93 osvaja i IV mesto, ali sto je mnogo vaznije 20.marta 1993. igra prvu utakmicu (protiv "MabatAlpeksa29") na novom stadionu. 

U sezoni 1994/95. "Balkan Bukovica" osvaja 8 mesto u republickoj zoni, a dobija i novog g eneralnog sekretara kluba Gorana Rudica. Iz ove sezone, međutim, ostace upamceno svecano otvaranje stadiona 27 Marta 1995. za koje nije mogla biti odabrana bolja prilika. Pripremajuci se naime za utakmicu protiv reprezentacije Urugvaja, u Mirijevu je toga dana gostovala reprezentacija Yugoslavije kojoj je to ujedo bio prvi mec u novoj Yugoslaviji. Utakmica je bila odlicna, Mirijevci su se uglavnom branili i sasvim solidno odbranili, izgubivsi (samo) sa 1:0 golom koji je u 7min. postigao Darko Kovacevic. 

Tokom leta 1995 u vreme priprema za novu sezonu "Balkan" je u mirijevu pobedio I ekipu tadasnjeg sampiona "Partizana" sto je bio dobar predznak pred novu sezonu 1995/96, u kojoj ekipu u jesenjoj sezoni vodi ponovo Niksa Đujic, a na prolece ga nasleđuje Miroslav Helc. Optimisticke prognoze se ostvaruju, jer "Balkan" na kraju prvenstva osvaja III mesto u ligi koja je umeđuvremenu postala srbska-grupa"Beograd", sto mu omogucuje plasman u II saveznu ligu. 

Ovaj istorijski uspeh ostvarili su sledeci fudbaleri: Milorad Jovovic, Milan Knezevic, Aleksandar Linta, Petar Jovanovic, Milos Đolovic-robija, Sasa Gradinac, Miroslav Popovic, Goran Đukic, Zoran Kraljevic, Andrija Jerotijevic, Stevo Dragisic, Miodrag Pavlovic, Marko Smiljanjic, Milan Tosic, Zoran Goljic, Dusko Karanovic, Nebojsa Đokic, Goran Stojanovic, Dragan Radosavljevic, Boro Dukic, Miodrag Đerisilo, Damir Pravik, Alit Kurtovic, Aleksandar Balog, Dusko Marinkovic, Igor Soso, Aleksa Marjanovic, Mihajlo Aleksic i Dragan Bulajic.

NAJVEĆI MAJSTORI

"Balkan" je u svojoj istoriji imao vise potpuno razlicitih perioda, a svaki od njih je imao svoje junake.Prvih 15-tak godina klub je prakticno bez svog igralista, igrao skoro u "istom" sastavu, jer svi su tu igrali po 10-15 godina, izuzev generacije koju je predvodio Radivoje-Raja Nikolic i drugi Mirijevci koji su do osnivanja kluba 1958. igrali drugde, a potom dosli u Mirijevo da bi tu zavrsili karijeru.

U drugoj polovini 70-tih i pocetkom osamdesetih klub je, vec imajuci svoje igraliste, stigao do vecih visina, olicenih u Prvoj beogradskoj ligi. Tada je u klubu igralo vec dosta igraca koji nisu bili Mirijevci.

Među najboljima u toj generaciji bili su: Kepa Zlatanovic , Rajko Zujko, Ivan Vidmar i drugi koji su, ti i tamo, igrali za reprezentaciju prve Beogradske lige i druge selekcije. Vođa ove generacije, igrac sa preko 500 utakmica u dresu "Balkana", stub odbrane i najbolji golgeter bio Fuad Mujagic-Muja. Osamdesetih godina, kada je Muja vec zavrsavao karijeru, Maric je iz Mirijeva otisao u "Partizan" ali nije uspeo tamo da se probije, bas kao ni Secerovski koji je, prosavsi kompletnu fudbalsku skolu u "Partizanovom" dresu, potom dosao i odlicno igrao za "Balakan".Najzad 90-ih godina kada su se timovi u zemlji smenjivali kao na filmskoj traci, ostace upamcen po igracima iz "Balkana" koji su otisli u prvoligaske ili inostrane klubove.

Tako je Sasa Zivadinovic otisao u Francusku, Goran zivadinovic u Austriju, Sasa Antic i Sinisa Radak na Maltu, Stevo Dragisic na Kipar, Sasa Kljajic u "OFK Beograd", Miodrag Đerisilo u "Milicionar", Sreten Đurovic i Goran Petkovic u "Zemun", Nemanja Radovic "Spartak". Jedno vreme "Balkanu" su bili pozajmljeni drzavni reprezentativci: Zoran Urumov, Nemanja Radovic, Milos Alilovic i Aleksandar Zakula.

Najzad igrac koji je mozda najvise obelezio devedesete u Mirijevu bio jeMilos Đolovic-Robija, koji je vec duboko zasao u cetvrtu deceniju zivota, ucestvovao u svim usponima i padovima Mirijevaca da bi potom otisao na Lion.

TITULE I MEDALJE

Balkan je u svojih vise decenija postojanja dobijao mnogo drustvenih priznanja a jos vise pohvala i priznanja od drugih klubova prijatelja. Cesce je dolazio do samog vrha tabela nego do prvih mesta kojih je bilo tri.

Prva sampionska titular je osvojena u sezoni 1961/62 godine kada je bio prvak drugog "C" razdreda.

Dugu pet godina kasnije 1966/67. kada je bio prvi u trecoj "C" ligi. Na sledecu titulu cekace celih 17 godina koja ce mu i presesti. U sezoni 1983/84. kada je u drugoj Beogradskoj ligi igrao i drugi tim "Partizana" bez konkurencije, Mirijevski klub je bio na kraju sezone na drugom mestu odmah iza njega.

Tituli je prakticno osvojio "Balkan" jer je odmah bio na drugom mestu posle "Partizna" koji je bio van svih konkurencija tako da ni te godine nije mogao uci u visi rang zbog kojekakvih istorijskih zamesateljstva. U Beogradskim kup takmicenjima "Balkan" dva puta osamdesetih godina igra u finalu Kupa Zvezdare a 1991 godine osvaja, tada veoma ugledan i masovan zimski turnir "Mladog proletera". 

Jeno od najznacajnijih priznanja je svakako bila" Zlatna plaketa" Fudbalskog saveza Beograda dobijena 1995 godine povodom 75-godisnjice ove organizacje.

ŠKOLA FUDBALA

Seljakajuci se sa terena na teren, i igrajuci vise na tuđim nego svom terenu, Mirijevci cesce nisu nego sto jesu imali omladinsku skolu.

S novim stadionom i odlicnim pomocnim trenom, kao i opstom novom klimom u klubu, krenula je 1995. godine sa radom fudbalska skola pod imenom "Mitic-Bobek" koju je prva Zvezdina legenda (zvezda) otvorila licno dok Bobek iz zdravstvenih razloga nije mogao doci na otvaranje te samo cestitkom pozdravio događaj. Vođenje skole prihvatio je Miodrag Milovanovic-Mica Kinez, iskusni Zvezdarski fudbalski pedagog koji je između ostalog, u nekoliko navrata vodio i sam "Balkan". Njegova desna ruka bio je Stevan-Sjor Radovic, a ispred uprave je za mlađe kategorije bio zaduzen Mile Acimovic.

Rezultati dobrog rada fudbalske skole ubrzo su poceli da pristizu, tako su petlici i kadeti ubrzo usli u prve, a omladinci i pioniri u druge lige u svojim kategorijama. Kadeti 1996. osvajaju drugo mesto na velikom turniru u Grckoj, izgubivsi u finalu od odgovarajuce reprezentacije Grcke sa 3:2.

Kroz "Balkanovu" skolu je za ovih nekoliko godina proslo oko 1200 selektiranih mladih fudbalera, uglavnom iz tri Mirijevske osnovne skole gde najvecu zaslugu imaju tamosnji nastavnici fiskulture.

Za skolu fudbala kao i rad "Balkana" uopste veliku zaslugu ima Radivoje Gasovic,direktor osnovne skole "Despot Stefan Lazarevic" koji umnogome pomaze klubu dajuci im termine za treninge u skolskoj sportskoj sali.

ŠUMARI - NAVIJAČI BALKANA

Klub koji je vise od pola svog veka proveo seljakajuci se sa terena na teren po tuđim igralistima dobro da uopste ima navijace koji su veoma razliciti sto i cini tabor navijaca jos jacim i lepsim. Tako su od starih Mirijevaca, koji su na novi stadijon dolazili bukvalno pomocu stapa, a pre toga zajedno sa fudbalerima pomagali u radnoj akciji na izgradnji temelja i livenju ploce klubske zgrade.

Najverniji su bili Paja Nestorovic, Ljuba Petrovic, Lala Trbojevic, Ivan Lazic-Zec, Mica Gavrilovic, Sloba Sumadinac-Duvaras kao i mnogi drugi uglavnom iz starog dela Mirijeva.

Iz novog dela Mirijeva (MZ Novo Mirijevo), zanimljivo je to da su klub prvo prihvatili mladi, osnovci i srednjoskolci koji su svojoj grupi dali naziv "Šumari". Ovi momci ciji je vođa Sasa Stojanovic svuda putuju sa klubom koji im bezbeđuje jedan autobus, dok navijaci sami zakupljuju ponekad i drugi tako da gostovanjima "Balkana" ima po 100 vaterenih navijaca kluba.

Zbog nedostatka materijala vezanog za "Šumare" ovaj deo je ostao najmanje obrađen, zato mole se svi koji poseduju nesto od materijala (zapisa, slika) koji bi posluzio sajtu neka ga posalju na e-mail adresu sajta.