|
Informator Istrazivanja |
||||
 |
|
|
|
|
|
Marihuana moze izazvati akutni mozdani udar DA LI JE MARIHUANA STETNA PO ZDRAVLJE? Na pitanje iz naslova nije tako lako odgovoriti, ili bolje reci, marihuana ima svoje negativno, ali
naucnici tvrde i Profesor Heather Ashton sa Univerziteta u Newcastle-u, tvrdi da je veoma tesko precizno ispitivati dejstvo marihuane, s obzirom na cinjenicu da ne postoji sistem u nasem organizmu na koji ona ne deluje. Pored toga, ova droga i u sebi kombinuje dejstvo razlicitih kategorija opijata, kao sto su alkohol, sredstva za smirenje ili halucinogene droge. Profesor Ashton je rezultate svojih istrazivanja objavila u stručnoj publikaciji British Journal of Psychiatry, iznoseci cinjenice o tome kako marihuana deluje na mozak i telo. Ova studija donosi i statistike o popularnosti "trave" medju britanskom omladinom, pokazajući da je ova droga vrlo popularna i rasirena. Preko 60% studenata je drogu probalo, a 20% je koristi redovno. U sprovedenoj anketi su se pojavili i zapanjujuci rezultati koji svedoce o tome da postoje i oni koji popuse do 15 dzointa na dan. Sto se tice delovanja marihuane na mozak, ovo istraživanje pokazuje ono sto se i od ranije znalo: postoje prateci efekti u vidu smanjenja koncentracije i paznje, kao i oslabljivanje moci pamcenja i ucenja. Ta pojava je narocito primetna kod onih koji drogu dugo i redovno konzumiraju u vecim kolicinama. Ipak, da li su u pitanju trajne posledice ili su to pojave prolaznog karaktera, teško je reci. Suprotno uvrezenom misljenju da marihuana ne izaziva zavisnost, ova studija tvrdi upravo suprotno - i kod ove droge se dugotrajnim koriscenjem podize prag osetljivosti uzivaoca i povecava se njegova tolerancija na drogu, pri cemu se razvija i zavisnost. Kao i kod drugih oblika zavisnosti, i u ovom se slucaju pojavljuju prateci efekti. Pusenjem "trave" se povecava rizik od pojave bronhitisa i emfizema pluca, a tri dzointa, u tom smislu, predstavljaju ekvivalent popusenoj pakli cigareta. Ipak, jedno drugo istrazivanje, objavljeno u istom casopisu,govori i o pozitivnoj strani marihuane. Dr Philip Robson skrece paznju na mogucnosti upotrebe u medicinske svrhe i dokazana lekovita svojstva ovog opijata. Marihuana (ili preciznije receni, njen glavni aktivni sastojak, jedinjenje THC) mogu da pomognu u smanjenu bolova i napetosti mišića kod reume i multiple skleroze. Takodje je blagotvorno dejstvo i kod onih koji pate od nesanice, a umereno pusenje moze i da umanji problem gubitka apetita i smanjenja telesne tezine kod obolelih od raka.
Rat protiv droga naucnici vode u laboratorijama istrazujućci kakve se promene desavaju u mozgu u trenutku dejstva opijata Jedan od vecih zdravstvenih i socijalnih problema potice od malih molekula – kokaina, heroina i drugih droga, koji cine jedva primetne, ali znacajne promene u hemiji mozga, izazivajuci tako zavisnost. Drzave pokusavaju da rese ovaj problem sprecavajuci trgovinu, dok naucnici imaju sasvim drugaciju strategiju. Oni rat protiv droga vode u laboratorijama, istrazujuci kakve se promene desavaju u mozgu u trenutku dejstva droge. Naucnici danas znaju da prakticno sve droge - iako svaka daje razlicit efekat, aktiviraju prakticno iste reakcije u mozgu. Istrazivaci su pokazali da droge na samom pocetku uzimanja menjaju hemiju mozga na razlicit nacin nego nakon stvaranja navike. Pocinju da sumnjaju da mozak „uci" da postane zavistan na slican nacin kao sto uci telefonske brojeve, imena i tablicu množzenja. Ove studije takode pokazuju da ce jednom biti pronaden efikasan lek protiv zavisnosti. Nazalost, drustvo je relativno kasno pocelo da zavisnost od droga tretira kao medicinski problem. - Zavisnost je tokom proteklih 100 godina tretirana kao socijalna bolest i smatralo se da samo losi ljudi postaju zavisnici - kažze dr Erik Nesler, sef psihijatrije u Medicinskom centru Dalas Univerziteta u Teksasu. Iako zavisnost od droga ukljucuje jake socioloske i psiholoske komponente, kaze dr Nesler, u osnovi je fizicki, medicinski problem. Kada droga po prvi put dospe u mozak, specificni molekuli, krucijalni za normalnu mozdanu funkciju, veoma brzo bivaju suoceni s necim protiv cega ne mogu da se bore. Sve droge deluju neznatno drugacije, sve naglasavaju prijatne osecaje pojacavajuci efekte nekoliko mozdanih metabolita. Najbolje je prouceno dejstvo na dopamin. Molekuli dopamina su neurotransmiteri. Prenose poruke od jedne nervne celije do druge. Na primer, celije mozga koje proizvode dopamin aktivnije su kada se desi nesto prijatno - kao sto je ukusan obrok. U obrnutoj situaciji, ukoliko je obrok neocekivano neukusan, stvara se manje dopamina. Na ovaj nacin dopamin obezbeduje mozgu povratnu vezu sa spoljnim svetom. Prijatna osecanja koja izaziva dopamin stvaraju ljudima odgovarajucu motivaciju da rade stvari koje obezbedjuju opstanak - hranjenje, spavanje i stvaranje u odgovarajucem trenutku. „Kada molekuli droge dospeju do mozga," kaze dr Nesler, „oni pojacavaju dejstvo dopamina i gase neke od specificnih, normalnih biohemijskih reakcija nervnih celija." Ovim reakcijama stvara se molekul poznat kao cAMP. Nakon nekog perioda izlozenosti dejstvu droge, mozak pocinje da kompenzuje ove promene stvaranjem vecih kolicina cAMP. Na ovaj nacin korisnici droga pocinju ponovo da se osecaju „normalno". Ali kada pokusaju da prestanu sa upotrebom droga, nastaju problemi. „Sada je nivo produkcije cAMP visok," kaze dr Nesler. Smatra se da je upravo to razlog za vrlo neprijatna stanja koja prate prekidanje uzimanja droga. „Najjednostavniji nacin da se ponovo osecate normalno jeste da nastavite da uzimate drogu", napominje. S obzirom na to da nivo cAMP figurira jos u ranim fazama koriscenja droga, naucnici istrazuju trajnije promene na mozgu koje dovode do rizika ponovnog uzimanja droga, cak i nakon nekoliko godina apstinencije. Ukoliko uspeju da ustanove kako se mozak promenio, onda ce moci na naprave lek koji ce sluziti kao preventiva. Jedna od promena registrovana je na molekulu nazvanom deltaFosb, proteinskom molekulu, cija je funkcija da aktivira gene unutar mozdanih celija. Istrazivaci su pronasli da je nivo deltaFosba u mozgovima laboratorijskih zivotinja zavisnih od droge veci nego sto je normalno cak i dugo nakon prestanka konzumiranja droga. Jos uvek nije do kraja poznata normalna funkcija deltaFosba, ali se zna da pomaze da mozak zapamti uzimanje droge kao nesto prijatno. Kada su naucnici odgajili grupu miseva kod kojih je nivo deltaFosba vestačcki podignut, oni su bili jos podlozniji navikavanju na droge. Nova istrazivanja dr Neslera, prezentovana na ovogodisnjem redovnom susretu Drušstva neurologa u Nju Orleansu, pokazuju da se blokiranjem deltaFosba kod zivotinja smanjuje osetljivost na kokain. I ovo otvara nove mogucnosti prevencije kod apstinenata. „Istrazivanja promena hemije mozga
u slucaju koriscenja droga, jos su u povoju", kaze dr Frank Vajt, psiholog sa cikaskog Medicinskog fakulteta. „Ali njihov krajnji cilj je da se pronade odgovarajućci lek, jer ovi koji se
danas nude imaju uglavnom skroman efekat." „Zelja nam je ne da pronademo pilulu koja ce trenutno resiti problem jednog heroinomana ili pusaca. To nikako ne moze biti tako jednostavno, zato sto su ukljuceni mnogi socio-kulturoloski aspekti", kaze dr Nesler. „Ali svakako mozemo da pronademo pilulu koja ce sprecavati povratak drogi." Efekti droga: Heroin, morfin - imitiraju endorfin i prirodne ublazivace bola. Koakin - pojacava efekat dopamina, jedinjenja koje izaziva prijatna osecanja. Spid, ekstazi i drugi amfetamini - povecavaju oslobadjanje dopamina u mozgu. Marihuana - stimulise molekule cija je funkcija regulisanje raspolozenja, bola i apetita. LSD - imitira serotonin; dovodi do halucinacija. PSP (andjeoski prah) blokira glutamat i dovodi do halucinacija. Alkohol - utie na osnovne hemijske mesendzere; pojacava efekat GABA cineci efekat slican valijumu; u vecim doyama blokira glutamat, vodeci do halucinacija i odvajanja do stvarnosti. Nikotin - imitira molekule koji regulisu razmisljanje.
MARIHUANA MOZE IZAZVATI AKUTNI "MOZDANI UDAR" Upotreba marihuane izazvala je akutni infarkt krvnih sudova centralnog nervnog sistema (CNS) kod tri tinejdzera, izazvavsi smrt kod dvojice. Povodom ovih dogadjaja porasla je bojazan da upotreba ove lake droge moze povecati rizik od "mozdanog udara" u pomenutoj populaciji. Ovo su izjavili istrazivaci sa Sent Luis Univerziteta, u SAD (St. Louis University School of Medicine, St. Louis, Missouri), i objavili na godisnjem skupu pedijatrijske patologije u Atlanti, Dzordzija. Dr David S. Brinks i saradnici su predstavili detalje slucajeva trojice prethodno zdravih mladica od 15 do 17 godina starih, ciji su prvi simptomi bili glavobolja, ataksija (nekoordinisani pokreti), i letargija (usporenost, uspavanost). Sva trojica su postala komatozna, a dvojica su umrla posle nedelju dana. "Nijedan nije imao hiperkoagulopatiju ili druge faktore rizika za napad. Takodje, svi su bili
negativni na testovima za ostale droge" napominju Dr Brinks predpostavlja da su moguca dva mehanizma nastanka ovakvih napada: jedan je posledica hipotenzije (niskog krvnog pritiska) - jedinstvene endotelne reakcije, a drugi je toksican efekat nekih sastojaka marihuane. Doktor je, takodje, naglasio da bi upotreba marihuane, u ovim slucajevima mogla biti koincidencija, zbog malog broja slucajeva. "Ono sto nas navodi da ispitamo povezanost ovih cinjenica je to da su "mozdani napadi", a posebno cerebelarni infarkti (strada mali mozak) izuzetno retki", objasnjava Dr Brinks. "Oni se skoro nikad ne javljaju. Stoga kad imate tri slucaja za cetiri ili pet godina, i sva trojica su zdravi mladici koji su pusili "travu", pocinjete da se pitate." Prema dosadasnjim istrazivanjima, dokazano je da marihuana izaziva sistemsku hipotenziju, slabi periferne vazomotorne reflekse, i moze umanjiti dotok krvi u mozak. "Ipak, marihuana ne predstavlja opasnu drogu za ogromnu vecinu ljudi," kaze Dr Brinks. "Kao doktoru, na vama je da odlucite da li je ova droga stetna po zdravlje, ili ne; ipak, nekolicina ljudi je umrla." Iako Dr Brinks savetuje protiv upotrebe droge, takodje kaze da "mnogi ljudi koriste marihuanu bez ikakvog stetnog efekta po zdravlje". |
||||
|
Izvori podataka i preporuceni linkovi: www.nida.nih.gov/Infofax; www.fonas.org.yu; www.blic.co.yu; www.subnovine.co.yu; www.nin.co.yu; www.doctor.co.yu; www.neuro-so.org.yu: www.medijaklub.cg.yu; www.krstarica.co.yu
Ovaj web sajt je napravljen iskjlucivo radi pruzanja informacija o drogama. Mi ne podrzavamo zloupotrebu droga vec se borimo protiv narkomanije znanjem. Materijal se moze sobodno koristiti u edukativne svrhe. |
||||
pozitivno dejstvo. Najnovija istrazivanja na tu temu su sprovedena u Velikoj
Britaniji, gde je grupa psihologa potvrdila da stalno i preterano uzivanje u drogi koja se koristi više od 5.000 godina, moze da izazove stanja psihoze, paranoje, anksioznosti i panike.
istrazivaci.